Biti zaljubljen je prelepo, divno. Osecate se ispunjeno, ostvareno, mozete da poletite, mozete sve sto pozelite. Onda shvatite da je to u sta ste zaljubljeni zabranjeno i nemoguce. Imate stege, drustvo, porodicu, obecana koja ste dali, a sad ih ne zelite, a morate ispuniti. Sta vam je ciniti?

Da li udovoljiti sebi ili drustvu. 

Izabrali ste drustvo. Kako se osecate? U redu je, lakse vam je, uradili ste ono sto ste morali, ono sto je drustvo ocekivalo od vas. Bravo! Bravo! Bravo!

A kako se ti osecas zbog toga? Da, da, kao dobar sin, dobar partner, dobar prijatelj, dobar za sve, a najgori za sebe. I tako ces ziveti iz dana u dan, nista neces promeniti, samo ces gomilti licna nezadovoljstava i sve to godinama prebacivati drugima jer samom sebi se neces usuditi. Nisi ti kriv, ne, nikako! Takva je sudbina, zvezde, okolina, svi su krivi, tako si morao. 

 Da  li si, zaista, tako morao?