- Zar nisi cula? 

 - On je jutros intubiran.

Nismo verovali u kovid, a onda je on usetao u nasu porodicu. Sledi upala pluca, kratak dah, a onda bolnica. Agonija koja traje dvadeset jedan dan, a onda smrt.

Mlad, zdrav, jak, otac dvoje dece, dobar suprug, sin i brat, a nema ga vise.

-Zasto bas nama? Zasto bas meni? Zasto bas deci? Milion pitanja, a nijedan odgovor. Jedno je sigurno, zivot se pretumbao i izmenio samo u jednoj sekundi. Ziveti se mora. Kako dalje?

Tako sto se mora ustati svakog dana. 

Tako sto deca  vise nemaju oca, a ja vise nemam supruga. Tako sto cu namontirati lokne, obuci crno koje mi zavodljivo stoji, tako sto cu biti lepa i hrabra, jaka, stamena.

Na svako pitanje ,,kako si?,, bicu samo ,,dobro, odlicno.,, i svakim danom ,,sve bolje i bolje,,

 A sta je sa novim partnerom?

Kada je pravo vreme za njega? Sta ce reci drustvo? 

Pravo  vreme je upravo sada. Sada, to je onaj trenutak kad naidje neko ko ti odgovara, cije ti drustvo prija, onaj ko te prihvata bas takvu kakva si, sa svim olujama koje ganjas. Jer tako je neko odozgo odlucio. Da ogroman gubitak otvori put nekom novom zivotu na koji se nismo odlucili. Da mozda taj gubitak postane spoznaja istinske srece. Jer na kraju "Ko zna zasto je to dobro?" Kratak dah i gubitak daha kao novi udah zivota. 

Poceli ste s nekim kuckanje, zatim je to polako preraslo u neku vrstu opsesije, mozda zaljubljivanje. Onda se pitate da li je to moguce. Da li je moguce da  se tek tako zaljubite,  virtualno, preko mreze. Drugima mozda i kazete nesto o tome, ali mozda vas niko ne shvata. Kazu,,ma daj, ludo je, nemoguce,,

Pocinje nemir, javlja se, ne javlja, aktivan je, ali ne odgovra. Milion pitanja vam prolaze, da li se s nekom  drugom dopisuje, da li mu je stalo, zasto sam sinovana. Tu je, a opet nije tu. Kako? Kako ponovo privuci paznju? Onda krenete ono najgore, objavljujete price, pesme, serujete uspomene, konstantno ste tu. A on, nekad pregleda, a nekad ne. Sta sad?

E, sad je vreme za povlacenje. 

Nema vas. Ne objavljujete, niste aktivni, nestali ste.

Ako mu je bar malo stalo zapitace se, nedostajace mu sve. 

Jedini nacin da nesto dobijete je da pustite da vas neko izgubi. Smognite hrabrost i testirajte i sebe i njega.

Tu je odgovor i koliko je vama stalo i koliko je tom nekom sa druge strane mreze.  

Biti zaljubljen je prelepo, divno. Osecate se ispunjeno, ostvareno, mozete da poletite, mozete sve sto pozelite. Onda shvatite da je to u sta ste zaljubljeni zabranjeno i nemoguce. Imate stege, drustvo, porodicu, obecana koja ste dali, a sad ih ne zelite, a morate ispuniti. Sta vam je ciniti?

Da li udovoljiti sebi ili drustvu. 

Izabrali ste drustvo. Kako se osecate? U redu je, lakse vam je, uradili ste ono sto ste morali, ono sto je drustvo ocekivalo od vas. Bravo! Bravo! Bravo!

A kako se ti osecas zbog toga? Da, da, kao dobar sin, dobar partner, dobar prijatelj, dobar za sve, a najgori za sebe. I tako ces ziveti iz dana u dan, nista neces promeniti, samo ces gomilti licna nezadovoljstava i sve to godinama prebacivati drugima jer samom sebi se neces usuditi. Nisi ti kriv, ne, nikako! Takva je sudbina, zvezde, okolina, svi su krivi, tako si morao. 

 Da  li si, zaista, tako morao?

Vi ste ucinili preljubu? Tesko. Ili ste doziveli preljubu? Jos gore. Ali pitate se zasto? Zasto ste ucinili preljubu. Odgovor moze biti razlicit, ali uvek dovoljno jasan. Nije vam dovoljno stalo! Ili ste prestali da volite, ili trazite vise paznje i razumevanja ili  vise zabave jer vam je prvise monotonog zivota, ali svakoko sve to dovodi do onog glavnog NIJE VAM DOVOLJNO STALO! Kockali ste, izgubili ili ne, ipak ste se usudili da se kockate. I Ili cuvajte to, i vise nikad ne pokusavajte kockati ili spakujte kofere i odlazite, sto pre. 

Doziveli ste preljubu. Kakav krah. Kakva izdaja. Kakva beznadezna situacija. Pitate se zasto. Vasem partneru nije dovoljno stalo! Kraj. Nema izgovora.

Volite ga. Ok. Pokusajte ponovo, pruzite sansu. Bicete besni, ljuti, nepoverljivi ali mozda je ipak moguce opstati.

Ili vam je ovim cinom partner pokazao da ste ipak dovoljno popustali, trpeli. Okrenite se i idite. Nije lako, ali je ipak put kojim se moze ici i mozete stici mnogo dalje nego sto biste ikad zajedno.

Budite jaki. Lako je reci. Verujte, tesko je, ipak tako ostvarljivo. Znam. Moguce je. 

Blog? Zasto blog? Zasto zivot? Sva iskustva u zivotu, sve to vodi do bloga. O kojim temama pisati? Pa o onim o kojima nas je zivot naucio, izdaje, prevare, online veze, susreti ili samo dogovoreni i nikad ostvareni susreti, obecanja, nadanja, cekanja i nista. 

I sta je iza toga nista? Pa opet nadanja, cekanja, vera, sve dok od toga nista ne bude nesto.